Ponekad pričam gluposti

Govor moga tela, ti ne mozes da razumes
Jer ako ti se predam, ti ces predamnom da trunes
Mislis da ja zelim samo da te skinem
A ja zelim s' tobom u visine da se vinem
I da osetim toplinu, kojom zracis tako jako
A ti ponasas se tako, da te moze imat’ svako
Ejj, moje misli su obrezane u tvome liku
Jedna tvoja rec, eto mene na vidiku
I kada pomislim na tebe, u meni nesto se slama
Sve vrti se u krug, i cuje se galama
I kada sapuces mi tiho, iz tebe se cuje bozanstvo
U meni sve tako mirno, ko da ulazim u carstvo
I sve dok sapat traje, ja nalazim svoj raj
Ne zelim da tome nikad dodje kraj
Jer ti si misterija koju zelim da upoznam
Vladas mi dubinom, s' tobom srecu cu da spoznam

Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti

A bio sam spreman, i sve je bilo spremno
Da te imam 24 sata dnevno
Sad sam bolestan, a ne, tuga je velika
Bio sam lud, srce nije od celika
Sve sam tvoje stihove bacio
Sad mi je zao, usao u novi svet
Bez tebe, k'o da nikada nisam ni postojao
Nema te, sad su najtezi dani
Otrovan trenutak, je prvi datum u mojoj glavi
Smejem se, kajem, nema mesta da se ugrejem
A vreme stoji ispred mene, celom svojom visinom
Postajem nem, dok se borim sa daljinom
Da, borim sa daljinom, jer sam nekad bio blizu
Gde su sada svi? Već sam osetio krizu
Ne, pisem zadnji stih, ne, pisem zadnje stihove
Stihove sam vadio ranije, a sad na dusi imam plikove
Dodji stegni me, da me zaboli
Pa kazem jaoj, ja sam lovac koji lovi
I krijem svoje tragove, nestajem odjednom
Placam dugove, nemam drugove
Gutam stvari kakve jesu, I da se proglasim za blesu
Necu, jer sunce zuto je danju
Ja vise ne znam ko sam nocu
Onda ustanem, krenem, i svako secanje brisem
Rupe tako su duboke, vise nemogu da disem
I kad bi ih popunio sve, sve bi teklo svojim redom
Ne postoji dalje, udaram recke kredom
Jedan, dva, tri, od svi si najbolja ti
Al’ samo recka u epizodi
A sta se krije cik pogodi [cik pogodi]

Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti

A kad se kreces prema drugom, tvoji koraci me bole
Zadiru u dusu, za milost ko da mole
I dok gledam sta ti radi, mene tama prosto guta
U meni toliko je krivina, ne vidim pravog puta
Ritam tvoga srca, rime prosto budi
Al' kad sam blizu tebe, govor mi se gubi
Toliko te zelim, da ne shvatam samog sebe
U meni tolika je tuga, po dusi nesto grebe
I hvatam samog sebe kako lezim iza vrata
Na meni sve tako crno, ko da sam napravljen od blata
I vise stvarno ko da ne znam ko sam
A mozda bolje sto je tako, jer na sebe ja sam besan
I koliko da se trudim, da budem blizu tebe
Sve vise si daleko, ja mucim samog sebe
U meni sad se gasi, vreo vulkan, besan
Ja te koristim ko drogu, a da toga nisam svestan

Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti
Ponekad pricam gluposti