Drama koja se šunja sama

Sky Wikluh:
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vradna,oooooooo

Suid:
Ti samo stojis i ne postojis
Zato sto prica nije vredna tvoga pomena
I zvona koja zvone, u usima su stihovi
Koje nisam pisao i to sto osecam
Je samo drama koja se sunja sama
A ne kada je ocekujes i plac me pogadja
Toliko jako da nije vredan moga pomena
I svaka lazna slika koju vidim je vir
I duboka voda izvan izvora
Izvan svih prizora zbog kojih se krecem
A nije zbog podneblja
I potreba koje su same, ej
Evo ti rame i sve sto nikad nisi im'o
Evo ti prikaz velicine iz prostih mi usana
Sto pucaju zbog vetra i hladnoce
Pa teraju me da mazеm i njih i oci
A ja, juce sam video zvezdе
I bezdan zbog kog se vracam
Pa makar i sam dosao sebi
Ide mi sladje, samo da mogu
Da umem da se umijem vodom koju pijem
A ne da razumom baratam kao da shvatam
Sve sto nas je stiglo i svaka misao vrela
Da bude obican zalogaj koji vagam
I stvarnost slepo doteram na mesta
Koja stvarno veruju u svaku rec koju pisem
Pa mozda mi nece trebati srecnost
Pa opet mirisem i kada sunce mi smeta
A opet mi treba i pojava bleda
I olovka i kreda, reci ce isto sto i misao-
Da star sam, i umrecu sutra
I opet jutra kao moje ogledalo su
Jedna misao, o dal’ je vredelo Su
A onda ni pocetak ni kraj nemaju granice
Kada siguran si da nisi tu
I da nije bitno ono sto je hitno
I da nije lepo pakovati nespakovano

Sky Wikluh:
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
O dal' je vredelo Suuuuuuuu,jeeee,ooooooo

Suid:
Na ogranku suceljavanja i davanja
Istine deci koja slepo gledaju
U stihove kao formu a ne razgranicavanje
Stvarnog od neistine, koja boli
Pa onda plasuci se i sami istine
Slepo slede svoja uverenja
Maksimalno stvarno, maksimalno lezerno
Maksimalno toliko da u pero pisem
Pokusaj kroz koji prodjem
Pitajuci se da li je uopste bilo potrebno
A znajuci da treba zasigurno
Posaditi tracak sumnje u tela
Koja ce se pre pokloniti onome sto vide
A ne u ono sto veruju
A ja verujuci u ono sto ce mozda uslediti
Sigurno, nesigurno u njih
Uporno pokusavam da prodjem
I do njih dodjem, bez obzira na mesto
Vreme i stanje u kome se nalazim
A osecam kao da se ne snalazim
Tuznu tuzbalicu pricam im o nepostojecem
Pa oni tako i gledaju, a ja
Jos vise i vise i vise i kao da alkohol prica
A ne ja i sva vrata otvorena, i sva vrata otvorena
A mozda je ipak bilo previse
I mozda se nece desiti vise
Al' ipak pisem, jer osecam tezinu
A ne olaksanje i ne znam da li to znaci
Da je sve ono tamo kod mene samo
I vrteska koja se vrti kao i pre
I kao da se nista desilo nije

Sky Wikluh:
O dal’ je vredelo Suuuuuuu...
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
Opet jutra bleda,ni jedna misao vredna,oooooooo
O dal' je vredelo Suuuuuuuu,jeeee,oooooooo
Oooooooo dal' je vredelo Suuuuuuuu,oooooooo