Dok reči lete visoko

Dok reči lete visoko ti ih zgrabi u letu
Pusti krila kao soko, da poletiš
Jer to je let o kome sam ti pričao
Veličao neke stvari ranije
A sad više para da mi je
I samo su reči one koje ostaju
I zbog njih mnoge stvari u sekundi
U trenutku prestaju
A ja, svestan sam svega
Sećam se svega, dosta mi je svega
I kakva sega bre budalo, rima ti je trula
Misliš da sam mali, ja i dalje mislim da si nula
A trula su osećanjanja zbog prošlih dana
I samo zbog pljage
Provodio sam dane blage i blaže
Ponekad se pitam, ko su oni, šta tu traže
Kakve su to mеdalje, a ja sam bolestan i dalje
I doklе ću takav biti ne znam
Neko je zatvorio put kojim sam se hteo kriti
Gde je to mesto, i gde bi da se skrijem
Proš´o mnoge stvari, bio razbijen
Zato, seti se sine kad smo slagali rime
Udahni duboko

Dok reči lete visoko sebe puštam
Dižem se pa se spuštam
Vaše reči lete visoko
(vaše reči, vaše reče lete visoko...)2X

(Trip-R)
Pojaviću se tamo gde me nisi očekivao
Dok si ogradama mozak okivao
Ja sam na krilima reči proletao
Često u tvoj komšiluk sletao
Dok reči lete visoko
Hteo sam da ih podignem još više
I tamo gde sam juče stao, nastavio da pišem
Ponekad brišem, nisam do poente došao
A valjda sam tamo pošao
Na putu putokaza i znakova previše prošao
I pitam se šta sam naučio kad sam se kurčio
Život mi se smučio, dok nisam dokučio
Shvatio, možda blatio i psovao bez potrebe
Jer kad me negde zasvrbi, ja zagrebem
Kao srećku, možda i dobijem, ha
Rečima naučio da baratam
Možda se probijem (yea)
Imam cilj da svaku ljudsku laž rečima pobijem
I volim da popijem, popušim fore
Provociram ljude da se ne kače
Već pitaju šta ti te sve reči znače
I ništa novo nisam izumeo
Pa te pitam koliko si sebe u životu razumeo
Ti što si tako stručan
Vodiš život bogat i mučan, ej
Odlučan glumac
U ulozi punoglavca plitkoumac
Iznenađenje
Za tebe sam lavirint reči sklopio
Ako se nisi stopio sigurno si se utopio
Šta si, gde si i ko si, pusti da te misao nosi
Kroz svoje polje široko
(dok reči lete visoko)

Dok reči lete visoko sebe puštam
Dižem se pa se spuštam
Vaše reči lete visoko
(vaše reči, vaše reče lete visoko...)2X

(Marčelo)
Zipa!
Po receptu jednog starog prijatelja
Ubio sam sebe u sebi
Sad sam budan pa se
I nehotice smejem tebi
Laku noć, hvala, ja nisam virtualan
Stavljam katance na
Tvoju maštu što me obmanjuje
Prodaje zjale
I laže da sam ista mala budala
Al' nisu reči pogrešne
Samo je tvoje uvo gluvo
I nisu reči površne
Inače ih ne bi pod kožom čuvo
I leteo svuda sa njima
One su plima u ratu sa svima
I deca jednog uma što pliva
Kroz sopstvenu maglu i oblake dima
Al' zato imaju krila
Zato što mi toliko jebeno znače
Te reči ne igraju upijače, nego same zrače
O, da, čujem šta žvaćeš
Kažeš da menjam se, kažem da kenjaš sve
Ma šta se ispredalo, ljudi najviše mrze onog
U kome vide svoje sopstveno ogledalo
Ja sam taj virus što ih je izjedao
Taj kompleks što jede živo tkivo
Ne bi li zapovedao
To je moć koju nikada nisam ni želeo
To je moć koju ste mi vi dali
Jer ste tako mali
Baštenski patuljci
U glavama vam skice i smotuljci
Objašnjenja sveta i svega, greška je
Ja nisam mikrofon i bina
Ni graf sa zida, ni TV šminka
Ni ništa od svega toga, ja sam samo ja
Ti promeni boju naočara i pravac pogleda svoga
Nemam drugi kišobran za vaše žaoke
Sem činjenice da tako mali ste
Jer mrzite iz navike
Otrovom hraniš se
A dok reči lete, ti nisi sidro
Dok moje reči lete
Ne jebem da li ti misliš da je mudro
Samo si uzalud prstom upro
Nisu reči sitne, nego su visoko
Ti ih vidiš sitno jer si na zemlji
Visina ti zasljepljuje oko

Dok reči lete visoko sebe puštam
Dižem se pa se spuštam
Vaše reči lete visoko
(vaše reči, vaše reče lete visoko...)2X