Noć bez lampiona

Rođen u mestu gde su hladni ljudski odnosi
I svaku šansu da sam srećan smene kolapsi
Fiksiram pogled u jednu tačku
Ko da vidim dane kad sam furo praćku
Bezbrižno dete što samo jurca
I jedan dečak što ortaku penal puca
Pa trk na ručak, pa onda domaći
I dečak što sanjajući život protraći
Hteo je tamo, hteo je svuda
Pisao o tome kako su vremena luda
Ko klinjo voleo da čita bajke ruske
Možda mu nije bilo suđeno da uspe
Pa tako zna u carstvo mašte da se iskrada
Nigde se ne uklapa k'o da nigde ne pripada
Previše skroman luta po tmini
U ovoj hladnoj sivoj gradskoj divljini

Ponekad se setim
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Al' slike brzo iščeznu
I u ogledalu sam sam ko pre

Ponekad se setim starog kimona
Svih izgubljenih brojeva telefona
Svih onih starih širokih pantalona
Duša je mračna ko noć bez lampiona
Ko zatočenik nekih svojih vizija
Ko Indijanac kad na brdu kišu priziva
Prizivam snagu da me opet jako pokrene
Da nešto uradim da život svoj preokrenem
Nikoga više ne puštam tako blizu
Jer daš im prst, hoće ruku da odgrizu
Noć je tiha, slutim kišu
Ortak puko, malopre je vid’o bivšu
Nije preboleo, al' ona jeste
Šeta s novim tipom u haljini boje breskve
I dalje lepa, sve to te cepa
Pa si tužan kao note ovog sempla

Ponekad se setim
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Al' slike brzo iščeznu
I u ogledalu sam sam ko pre

Ponekad kada prošlosti se setim
Imam osećaj iznad pločnika da letim
Zamišljen tako, zamrznut ko fotografija
Umem da tako budem odsutan satima
Gomile čvorova pokušavam odvezati
Slep u neznanju čovek luta sve dok ne shvati
Da je bitan u svetu stvarnom
Ako nikom onda barem sebi samom
Drugom oprosti, sebi oprosti
Budi iskren barem sebi priznaj ko si
Kaledioskop katapulta
Što uvek nespremnog te izbaci u sutra
Bolje požuri nađi razlog za živeti
Ne sećaš se ko si, bolje brzo se priseti
Pogledaj nebo, ko da smeje se plavetnilom
Mi smo te male tačke opkoljene svemirom

Ponekad se setim
Ponekad se setim
Ponekad se setim
Al' slike brzo ičeznu
I u ogledalu sam sam ko pre