Moja braća

Gde su moja braća
Gde su moja braća
Gde su moja braća

Toliko drugova sam im’o, svakog k’o brata gled’o
K’o deca mešali krv, k’o deca bili smo jedno
Nas par ortaka, mi smo bili ekipica strašna
Reperi što tukli smo se protiv dizelaša
Prošli smo sve ono, što kažu drugarstvo pravo
To su ti ljudi, s' njima sam se zajebav’o
Za njih sam skak’o bez obzira da li su u pravu
Sećam se kada sam lika boksom puk’o u glavu
A nije bio kriv, a mene puklo vino
Došao je, jer mu je moj ortak sestru cim’o
Tako to bude kad nesporazum eksplodira
Bili ekipa što lokal uvek demolira
Baš smo bili ludi, imali smo muda
Tukli se k’o divljaci, svi oni pozivi iz suda
Podsete me na dane, nimalo nismo razmišljali
Živeli smo za zezanje, glave na keca šišali

REF
Gdе su moja braća
Gde su sad, šta li rade (x4)

Pedеset šestica, još uvek ista zgrada
Još uvek isto ime, moja ulica, fasada
Ali tamo gde smo sada, moja braćo, grad je 'ladan
Neki više nisu s' nama, a ja i dalje Hartmann
Kao klinci, to je bio isti rad i ista priča
Iza škole Indijanci, pivo, smeh i par singlica
Onda trafika, pa šaka po nosu, sve za brata
Nisam dao svoje ljude, kad se znalo ko je kakav
A danas novi klinci, gledam, uzeli su klupe
I odjednom je sramota da se izlazi u rupe
Voja je na nebu a i Zoki je sa njim
Ja se pitam da li gore nekad pomisle na tim
Šta da radim kad me boli, kad se setim šta je bilo
Samo brišem telefone i u prošlost guram štivo
Sve sam raskide preboleo al’ ovo nije isto
Braća previše mi znače da bi’ prod’o ih za sitno

REF
Gde su moja braća
Gde su sad, šta li rade (x4)

Saberem godine i kažem “jebote”
Setim se, pa se pitam gde li su face te
Već dugo o njima ne znam ništa
Nekada bili braća, a sada brate, nismo ništa
Pogubili smo telefone pa sada je svako
Na nekoj svojoj strani jer život hoće tako
Priča se da je u Rimu Lemi izboden
Par puta sam tako maštao da preko odem
Za Kiza znam da njemu lepo radi firma
Da ima prelepu ženu i sa njom da čeka sina
A Sima, kažu da filmove snima
U pauzama crta zmajeve k’o Martina
A Pinki, kažu da neko suđenje čeka
Jer negde u Madridu je upuc’o čoveka
I to je život, baca nas k’o ruka kamen
Bilo je teško kad čuli smo da je Žiko ranjen

REF
Gde su moja braća
Gde su sad, šta li rade (x4)