Nedostaješ nam

Izvini tata, što ti nikad nisam pisao pismo
Ja bio klinac a ti osuđen za ubistvo
Sećam se, drugovi svi su me izbegavali
Dođem kući, pustim Pac-a kad ti mi zafališ
Sneža je bila prvi razred kad su te odveli
Evo sad je peti svi to teško smo podneli
Ja sam bio šesti osnovne sad drugi srednje
I dalje sa njih dve čekam dane vedre
Slabo učim i baš se sa školom mučim
Često mislim na tebe i na dan kad bićeš kući
Da opet svi zajedno k’o nekad ručamo
Za ovih par godina puno sam toga naučio
Al’ opet nije isto gledam našu sliku
Kad ispred zgrade si me učio da vozim biciklu
I da imaš pozdrave od brata
Šta da ti kažem, nedostajеš nam tata

REF
Bez tebe, znaj
Jе prazan stan
I svaki dan je ružan san
Tata, nedostaješ nam (x2)

Smetalo mi je kad stalno si se na mene drao
A sad mi fali ta galama, sat k’o da je stao
Znam da ti mama stalno piše a da l’ ti piše sve
Od kada nisi sa nama, ni ona nije k’o pre
Većinu dana ćuti a i kad priča tiha je
Stalno je u stanu i baš retko izađe
Svima nam fališ a Sneža sa tvojom slikom spava
Sve drži u sebi, tu su Tića i Sara
Njih tri su k’o sestre, uvek jedna kod druge
A ja, ja sam cool, jedino od poroka pljuge
Znam, ne trebaju mi ni one al’ me nekako smire
Ja živčan, al’ nemoj to da te brine
Kako je tebi tamo, pitam svašta, pa pakao, naravno
Čet’ri godine nisam sa tobom razgovarao
Znam da misliš na nas i sigurno si se umorio
Al’ znaj da nam fališ i da te puno volimo

REF
Bez tebe, znaj
Je prazan stan
I svaki dan je ružan san
Tata, nedostaješ nam (x2)