Svirajte mi jesen stiže dunjo moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom
Pa kući sa stanice časom
Kroz bašte i prečice znane

A u vojsci sam stekao druga do groba
I hroničnu upalu zgloba
Suvenir na stražarske dane

Ušao sam na prstima
Mati beše već budna i brzo se prekrstila
Reče: "Prošlo je k'o za čas
Baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
Pa će ti svirati a ti ćeš birati"

Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča
Parada pijanstva i kiča
I poznata cura u belom

Već po redu, poželeh im zdravlja i sreće
Iz ruku mi otela cveće
I sakrila pogled pod velom

Tad me spaziše cigani
Kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
Nego zapovedi šta ćemo svirati!"

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana
Nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova, za veselje i svatovac
Al' ja moram čuti tu romansu!

Svirajte mi "Jesen stiže dunjo moja", al' polako
Da mi ne bi koja reč promakla
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale
Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...

Retko odlazim kući a pisem još ređe
I slike su bleđe i bleđe
Pa lepe potiskuju ružne

Al' nekad poručim piće i tako to krene
Pa stignem u svatove njene
Sve prave su ljubavi tužne

Nikom ne pričam o tome
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem
Spas mi donose cigani
Oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju, šta da sviraju...