Medena vremena

Bilo je to šezdeset-šeste
Pamtim tačno u čas
Jer se u Engleskoj igralo svetsko prvenstvo bez nas
I nema više igrača, k'o što je bio Džefri Harst

Znao se red, subotom uvek preko ograde skok
I već smo svi na igranci uz grupu "Elektro-šok"
I nema više ni svirke, k'o što je stari dobri rok

Svi smo mi voleli izvesnu Martu
Čitavo društvo i ja i moj brat
Bila je najbolja cura u kvartu
Za njom smo lomili vrat, zbog nje bi vodili rat

Hej, medena vremena
Često mislim na vas
Nije bilo da nema
Sve je bilo uz nas

Bio je tu frajer u jakni, crni skaj, zadnji krik
Spram tog je momka Frankenštajn sasvim prijatan lik
O, nema više baraba kao taj prerušeni bik

Odjednom, dripac je stao pred Martom
Igru je tražio, znali smo to
Zar naša ljubav da igra s' tim škartom?
Ne, tad je pukao grom i tad je nastao lom

Bio je to lokalni sukob mali građanski rat
U kom je najgore prošao onaj džukac na sprat
O, više niko ne tuče, k'o što je tukao moj brat

Sećam se Martinog brižljivog lica
Nežno mi dotakla slomljeni nos
Rekoh joj: "Ništa, ma to je sitnica
Nek te ne pogađa, pa to se događa!"