Sveti Bes

[Tekst pesme "Sveti Bes"]

[Uvod: Marčelo]
Njen duh je slobodan
Sa drugom decom, ručicama od blata
Želi da dohvati Sunce, i zagrli, k'o brata
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala
"Ako u bajku veruješ, nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S’ druge strane čeka više od ćupa!
Tvoje oči su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi… nije to srce što kuca, ne ne
To snovi stidljivo kuckaju spolja, da ih pustiš unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude što se boje
Da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo se rode
- tad će imati pogled voden... oprosti im
Nacrtaćeš sebi osmeh opet
Hiljade svitaca u ovoj večeri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si! Nek lebde sni
Preko zaspalih ulica! Kišna muzika noćas bira da budeš ta
Sa notama rosnim u kosi, navuci kostim od tila
I već si Plava Vila! Pogledom oživljavaš lutka!
Sledećeg sekunda, tvoj Meda ti kaže "Čekao sam te!
Vodim te gde ne znaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde
On šapicom cepa nebo "Kuda me vodiš, Medo?
Ne vidim te, ludice. Oblaka pune trepavice
Stani! Vidim žeravice, il' to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi lete ka nama
Na čelu povorke - ono su tata i mama!"
Poput vetra laka, koktel smeha i plača
Korača ka njima, blistava, kakva nikad nije bila
I sad im prašta sto su otišli ovde je toliko lepše!
Sve je od srca i pesme! Al' odjednom, sve se trese!
Iza planina, pomalja se ružna glava Džina
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaju sama i tad u licu zlog Džina
Prepoznaje lice svog strica i na komade puca slika!

[Strofa 1: Marčelo]
Staklići razbijene mašte zarivaju joj se u oči
Peku je, i najzad vidi isto sto i svake noći :
Ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije
Hrapavi jezik od kojeg se ježi se a svuda je!
Lepljivi znoj i bol i ta stvar!
Mač što seče sve čedno u njoj!
Prljavi prsti u njenim ustima
Drhtaj u butinama
Ona vrišti u sebi, ručicu pruža ka Medi, al' hoće li je čuti sada?
Od suza ga ne vidi jasno, a tako strašno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te!"
Al' nemi lutak ravnodušno gleda staklenim očima
Srce se izgubilo ispod pliša, utonulo u ništa!
O zidove dobuju samo stričevi uzdasi i kiša
I noć je gluva i sve od spolja guta tišina

[Refren: Shock! Orkestra]
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet
Sveti bes. I šta je greh? Posle il' pre
Po svoje vraća se

[Strofa 2: Marčelo]
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji
Lista knjigu, sad je na pesmi "Gavran"
U pesmi pominje se samac, zamah krila i noć
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost
Noć kao ova. Samac kao on
Ali, gavran, gavran samo je u pesmi toj
Samo ludost, to stvarno ne može biti, ma ne
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti
U taj čas, zakuca neko. Čovek se strese
Magla mu je nekog dovela, k'o gavrana iz pesme
Premda za društvom ne čezne, ipak otvara vrata
I pred njima ugleda mladića satkanog od mraka
Crni mantil, duga kosa, tamne oči i bes
Te oči koje mu se zabadaju ravno u svest
On htede nesto da kaže, al' mu zafališe reči tad
Sevnu munja, kad i mladiceva pesnica
Još jedna. Pa još jedna. Čovek se nađe na podu
Dok skupa sa mladićem jeza i tama ušetaše u sobu
Čovek na sebi oseti nogu i pogled s visine
I tada bespomoćno kriknu "Ti, prokleti kurvin sine!"
I to beše varnica, strela u mladićevo srce
Ko zna zašto, on vrisnu i navali čoveka da tuče
Krvnički, demonski, bez milosti, čime i gde stigne!
Čovek pljuje krv, urlici se gube ispod čizme
Onog trena kada mu nasloni pištolj na slepoočnicu
Čovek shvati da mladić nema kočnicu i da je kraj
Dok kašlje sopstvene zube, pokušava da pita "zašto?"
Al' mladić sam progovori, i beše jasno
"Kako ti se sviđa da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strah? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mučiš
I kadar kad ti je dosadila pa je više ne želiš u kući?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti, ti, bedniče ne znaš šta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika
Takvih poput tebe, što su joj bili nada jedina
Da nekako izdržava sebe, a potom i sina
Za sitan novac - ženska toplina uz čašu jeftinog vina
Na kraju je dokusurila sida. Al' ima i veći bol :
Da se rodiš sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa HIV-om, al' ću umreti s osmehom
Ovo je tvoj kraj. Ti završavaš mojom osvetom."

[Strofa 3: Marčelo]
Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
. kao što je i pištolj bio prazan, smeši se mladić u tamnom
"Sad si samo senka, jadniče. Ništavan pred strahom
Dželat tebi neću biti ja - već život. Zvaćeš ga kaznom!"
I tad na svetlu blesnu igla sa šprica
Što ga lagano izvuče iz džepa mladić mračnog lica
Zari ga sebi u venu i bez žurbe istoči sok mržnje
Kapi Svetog Besa što njime oduvek struje
Sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi špric u vrat
Ubrizga svoju krv. I to beše sah-mat
Mladić otšeta u mrak i ostaše samo uzdasi strica
Al' noć je gluva. I sve od spolja guta tišina

[Refren: Shock! Orkestra]
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet
Sveti bes. I šta je greh? Posle il' pre
Po svoje vraća se
Sveti bes. Moje sve. Moja bol. Moj celi svet
Sveti bes. I šta je greh? Posle il' pre
Po svoje vraća se