Nedodjija BB

[Tekst pesme "Nedođija BB"]

[Uvod]
Čudiš se što me ponovo vidiš
Ali, da, to sam ipak ja. Tvoj pali anđeo
Tvoj prognani sin, onaj sa mnogo imena
Belial, Asterox, Belfagor, Abraxas, Mefistofeles, Satana
Sećaš se zar ne, ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče
Slušaj me dobro sad

[Strofa 1]
Pa kako si stari, šta ima novo, vidim i dalje ti je duga brada
Vidim ti sve zvezde u očima, al' pogled ne spuštaš do hada
Gadna tama tamo vlada, nedođija bez broja
Ljudi raznog kova i boja, svet od ognja, sumpora i gnoja
Čeda tvoja čijih se duša gnušaš, više ne mariš
Kockari, kuvari, lake žene, spletkari, velikani, mali
Daj stari batali ti tvoje milo za drugog
Ako su oni slike bogove bacam u đubre trozubac i rogove
Gledaj Danteove prepune krugove, protuve, uhode
Ubijaju braću, varaju drugove, gledaju u lopove
Savest ih ne ugrize jer su oni ugrizli nju kapiš
Ne veruju u tebe, a ti slepo veruješ u njih
Tvoje oči su bez zenica, prazna su tvoja nadanja
Čovek je naopak stvor od Adama do Sadama
Pada na kolena da oproštenja budu izmoljena
Licemeran pod ikonom koja nikad ne beše voljena
Hirošima i Nagasaki, Sodoma i Gomora godinama i eonima
A ti tražiš zlo u demonima
Tvoja deca pakosna, tvoja deca nakazna
Samo je priča jalova da to naučiše od đavola
Tebi je tako lakše sve dok ti ne taknu ponos
Tad ognjiš po njima, potop, goli otok, il’ neki moderni otrov
Gde ti je stalno taj otpor zar to ne može strože
Non stop prave pizdarije, pa u crkvi kažu izvini Bože
Sinoć sam tukô ženu i jebô komšijinu ćerku znaš
Sin mi se bode u venu pa pravim sranja dok stvari ne krenu
Teci šta ću im onda ja, kad sami rade sva ta zla
Hoću da kažeš mi da znam

[Refren]
Reci mi to ko je ko, i šta je dobro, a šta zlo
I ta je đavo, a šta Bog, i šta je dno i šta je tron
Kaži da znam šta je stvarno, a šta san
I šta je noć, a je šta dan, i šta je večnost, a šta tren
Ko zver, a ko plen
Reci mi to ko je ko, i šta je dobro, a šta zlo
I šta je đavo, a šta Bog, i šta je dno a šta tron
Kaži da znam šta je stvarno, a šta san
I šta je noć, a šta je dan, i šta je večnost, a šta tren
Reci mi to ko je ko, i šta je dobro, a šta zlo
I šta je đavo, a šta Bog, i šta je dno a šta je tron
Kaži da znam šta je stvarno, a šta san
I šta je noć, a je šta dan, i šta je večnost, a šta tren
Ko zver, a ko plen
Reci mi to ko je ko, i šta je dobro, a šta zlo
I šta je đavo, a šta Bog, i šta je dno a šta tron
Kaži da znam šta je stvarno, a šta san
I šta je noć, a je šta dan, i šta je večnost, a šta tren

[Strofa 2]
Moj pali anđele, moj otrove, ne proklinji proklete
Istine su često skrivene ispod maske stvarnosne
Možda ovamo šalju kamenje, no ne iz zle namere
Nego iz zle navike, oni su pale prirode, jadne figure zemljane
Već su dovoljno kažnjene, nemoj ih mrzeti, sine
Imaju svoje razloge, samo slede nagone, ispod te fasade kamene
Sijaju dečja lica čista poput Deve Marije
Na kraju je ipak kajanje, svaka duša sa mnom spaja se
Svaka duša meni vraća se, zato praštam sve
Zato što ne znaju da su loši, loše time briše se
I zato činim sve da jednom...

[Strofa 3]
Ma daj ućuti gadim se prokleti naivni jadniče
Mene si prognao a njih voleo, samo ih gledaj
I eto ti pakao, ja ništa tu nisam ni takao
Ne praštaš ti jer ne znaju šta čine nego jer ne znaš šta da činiš
Sve što umeš je da sliniš za njihovim lažnim izvini
Važnim te čini što te stvorove samo maziš i pizdiš
Jer duboko u sebi znaš da treba da ih zgaziš i slistiš
Priznaj to sebi nikad te nisi voleli, nikad iskušenju odoleli
Samo sebični porivi u njihova usta stavljaju molitvu
Kakvo kajanje, njihovo kajanje samo je tvoje maštanje
Priznaj njihovi sveci su meci, njihova ikona je prihod
Pa je slika ishod samo šarada ništavna
Na kraju bacanje novčića, glava ili sveto pismo
I tek tada ti se vrate kad nemaju drugi izbor
Inače im samo smetaju tvoje zapovesti s vrha
Najradije bi mi oteli trozubac i proboli ti prsa
Njima je sve zdravo za gotovo, tek kada je gotovo kažu ti zdravo
A tebi to nije pravo pa kažeš da kriv je đavo
Priznaj to sebi, šta je sad to, suza u očima
Jadni patetični skote tamo ti je kočnica
Zakoči svoj bol već jednom, ispravi grešku kosmosa
Povuci osigurač, pokreni smak sveta skloni jad
Armagedon po govnima prospi hajde sad vuci ga
Ne hrli ka meni rukama ja ti nisam uteha
Mrzim te koliko i oni sam si u mukama
Ali barem imam skrupula da ti kažem sve to u lice
Povuci osigurač prokletniče, ubij ubice
Ubij ubice, prokletniče ubij ubice

[Prelaz: Arsen Dedić]
Bez anđela čuvara, navikli smo tako
Bez anđela čuvara, navikli smo tako
Odao se nikad ne bih
Ne pričamo, na licu se vidi

[Završetak]
Ne mogu, ne mogu, nemoj više, molim te
Ne mogu, ne mogu to da učinim
Heh, heh, bedna, bedna kukavice
Gotovo da te žalim
Ali neka, zapamti dobro moje reči, starče
Ako ti nemaš snage da ubiješ njih
Pre ili posle, naći će te i ubiće oni tebe