Svaka kap

[Intro]
028... Đorđe Zečević iz Pančeva na bitu
Mokar asfalt, kiša... Oke, slušaj

[Verse 1]
Kiša me inspiriše, i tada mirim se
Sa hirovima svoga bića, kada pada smirim se
Hodam ulicama mog grada, vidim sve
Bolje, boje fasada i asfalt, grada mirise
Kapi spiraju sa zemlje fleke ljudi
Oni tonu u svoj nemiran san, ja tek se budim
Mogao bih čitav vek bez drugih i sa malo prirode
Ni komad ovih oblaka ja ne bih dao nikome
Sedim u izlogu paba sa punom čašom piva
Uz Koltrejna iz zvučnika shvatim kako živ sam
Svaka kapljica je reč, svaka mije misao
Nije disao onaj što nije pisao
Ljudi troše na odeću, štede za police
Meni svaka stvar vredi samo kada pokisne
Instrumental u ušima i mokri đonovi
Umesto mene pišu ovi krovovi

[Verse 2]
Kiša me podseća na njenu kosu izjutra
Na onaj mali nabor na nosu, kišu sam
Prisvojio još kao dete ovim dlanovima
Vama ne treba - vi ste u svojim stanovima
Ulice mi šapuću, ovaj grad mi govori
Čak i na mestima u parku gde su pali borovi
Kafić, odmorim, bez kajanja naručim kriglu
Gledam da pročitam, ne da naučim knjigu
Razumeš, svi nešto život vide ozbiljno
A nije živeo onaj koji se nije opio
Ja sam šarlatan, pustim da pljusak ponese
Sve i da neću, on me tek tako gura do pesme
Svaka kap vuče dete za uši
Ono dete mokro do pete kada pljušti
Da me podseti da ovo ne bih bio danas
Da sam više bio ispod kišobrana