Kako pobeći od sebe

[Verse 1]
Lako je da sediš i patiš za tim što nemaš
Sva očekivanja, ko je sad kriv k'o nekad
Kada su roditelji umesto tebe birali put
Ko te sad tera da se izvališ tu
Tako beživotan, sa stomakom do zuba
Sa limenkama po podu i mrakom svog uma
Sa deset hiljada socijalnog i nigde posla
I ona posle jedne svađe više nije došla
Otac i majka nisu živi
Tvoja ogorčenost o njima dugo sliku krivi
Nisu krivi što ti nisi sve što danas želiš
Zbog njih imaš stan, zbog njih si akademik
Nećeš da probaš da se boriš, samo negativa
Koju uveče podrivaš šakom sedativa
I onaj dobar ti nazad negde je ostao
Tvoj komp je tvoj svet, ceo tvoj svet je za kompom

[Refrain]
Kako pobeći od sebe sad
Kako pobeći...
Kako pobeći od sebe sad

[Verse 2]
Hteo si sve i odmah, hteo si pun džep i garažu
U kojoj je džip, luksuz, dupleks i fasadu
Nije ispalo kako hoćeš, tako je, razumeš?
Život je pun padova i svako će da umre
Misliš da ja volim da trošim svoj talenat
U zemlji koja svako malo da pokoji aperkat?
Je l' misliš da sam svesno odbio premise običnog
I pisao ovo što je većini previše složeno?
Da, lakše je da kukaš nad sudbinom
Između četiri zida i plutaš sa taštinom
Hajde, zavij još jedan al si na litici ma
Koliko bežao od stvarnosti anksioliticima
Ako ne ustaneš odmah i vidiš te ljude
Tako pogrešne k'o ti, takav ćeš biti zauvek
Sredi se i vidi da l' te čeka iko negde
Najdalje što ideš su dva metra ispod zemlje