Neizražen do groba

Kao buntovnik sam rast'o
Mržnjom sam se hranio
Bežao od vetra dok me sam nije ranio
Dok me nije stigla moja krvava reka
Dali pakao je pustinja što samo mene čeka
Na putu koji ima mnogo stanica
Baš na poslednjoj čovekova je granica
Smrt, moj prozor, i moj zid tišine
Zato svaki dan ja letim u visine
U pogrešnom svetu ispravan put sledio
Blagoslovi Bože smrt da bih je pobedio
Otkad zatvorim oči, odem do pakla ili raja
Otkrij mi, molim te, tu tajnu tužnog kraja
Jer svaki dan na ulici prava je drama
Molim te reci mi, zašto plačeš mama
Obriši suze, nikad neću biti miran
Smrt me zove i tužne pesme sviram

Neizražen do groba, uvašem svetu
Ja sam nеizražen do groba

Ja sam magnet za budale
Mеne ne mogu da shvate
Ne plačite, jer ni meni nije žao
I kiša pada dok se vraćam u kasne sate
Oprezno se ponašam jer nikom nije stalo
Živim ovaj život pakla i sve je vrelije
U glavi stalno čujem vrata zatvorske ćelije
I baš tako, svi oni žele da ja budem
Često se pitam gde ću biti kada umrem
Glupa murija sada me sahranjenog želi
Svoju decu ste ubili, šta ste još hteli
Ovo nije moj svet, mene sudbina je stigla
I kovčezi se spuštaju a nikog nije briga
Kuda idemo kad naši snovi se ruše
Njihovim pitanjima mozak meni buše
Zbog njih ova pesma stvara istinu i bes
Šta je uzrok đavola za jebeni stres
Jer ja sam buntovnik, zemaljska kugla mi je motiv
Ne verujem nikom, sa svima ja sam protiv
Sa olovkom u ruci, ti znaš ko je jači
Opus uma ide dalje ti sada plači

Neizražen do groba
U vašem svetu, neizražen do groba

Vrištim puši kurac murijo, exodus ime znaš
Jebala vas pravda i ceo sistem vaš
Na stomaku mome patnja ovog tužnog sveta počiva
Kiša pada, još uvek gutam sam noćima
I svaka moja pesma, jedna na drugu liči
I ako nisi srećan, jebi se svete, viči
Uzeli nam sreću u ruke dali sveću
U vašem svetu ja da živim neću
Ja sam buntovnik, za mene nema granica
I buntovnik prva i poslednja stanica
Buntovnik svega, moga postojanja
Buntovnik, beznadežna slika očajanja
Život ide dalje znam, nesigurno dišem
Čujem zvuke murije, još uvek padaju kiše
Padaju nedužni, jer drugi život kroje
Nikom nisi bitan ti, ni želje tvoje
Ja sam otiš'o iz škole, možda nisam u pravu
Glupi profesori nisu shvatili ćelavu glavu
Muzika moj život, moj vazduh za sekunde
Ide novi dan, u njemu kako će da bude

Neizražen do groba, uvašem svetu
Ja sam neizražen do groba

Ja sam ratnik, exodus umrle duše
Ljudi u plavom žele život da mi sruše
Ali ja sam ništa, ni za mene pravila ne važe
Slušam samo ono što dragi gospod kaže
Idem dalje sam, kada nikome ne važim
Idem dalje sam i svoju granicu tražim
Exodus ne shvataju, zato nas i mrze
Hladni buntovnici mogu dugo da izdrže
Neizražen do groba, život gori je od pakla
Gledam kroz prozor iskrnavljena stakla
I ljude pune para, to prava je špica
Sklonite osmeh sa svih buržujskih lica
Samoće mi je dosta, mržnja ovaj život živi
Ja mrzim ceo svet i zato svi ste krivi
I želim da ne želim, da ništa ne osećam
Dok plačem na kesi mog tranjavog sveta
Živim ovaj život i spremam se za beg
Dok trčao sam ulicama, padao je sneg
Kada budem umro, exodus reči igra
Na nebu biću samo Božija briga
Pokaži meni znak, jer znam da postojiš
Ali zašto nedužne na starom groblju brojiš
Na kamenu ja video sam svoje ime
Exodus svi mrze a ja ponosim se njime
I zašto stalno čujem ta vrata
Sve belo je obojeno bojom crnog rata
Kao put bez svetla još uvek imam snage
Ali sekunde meni nisu drage
Neizražen do groba, do poslednje stanice
Za ove glupe ljude, kovčezi su granice
Neizražen do groba, spremam se za beg
Padao je sneg, exodus neki novi svet