Marina

Marina, tek uz pomoć starih slika
Još mogu da se setim tvoga lika
I bude se tad neki nemiri zli
I drugovima pričam da si moja bila ti
Sav pijan od te laži ko od dobrog rumenog vina

Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
I verujem još, u tome je spas
I često tako smišljam neki život za nas
A tada, javi mi se stvarnost setno, ko violina

Marina, ja još iste pesme pevam
Marina, ja još iste snove snevam
Iz ničega smeh još stvoriti znam
Na kraju svake pesme ipak ostajem sam
I uvek čujem kako šumi more iz daljina

Marina, dal’ ćemo se ikad sresti
Ja ne znam kuda će nas to odvesti
I dobro je to što ne znamo kraj
Sad zbogom, neću reći da te volim, al’ znaj
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima

Marina… Marina… Marina… Marina