Ljudmila (Noć kad je Tisa nadošla)

[Intro]

[Verse 1]
Spalio je juli seno
A Tisa nezapamćeno opala
I otkrila sprud kraj šlepa
K'o stvoren za njena lepa stopala

[Verse 2]
Stari joj je bio lađar
Polu Rumun - polu Mađar, besni ker
Prema meni nikad` zao
Nekako je znao da mu volim kćer

[Verse 3]
Bodom sitnim kao prezla
Moje ime je izvezla stidljivo
Plavim koncem na gaćice
I pod karner spavaćice
Jedva vidljivo

[Verse 4]
Skrila čamac mlada trska
Koju možeš sa dva prsta poviti
Molila se bogu suše
Da što duže ne da im otploviti

[Chorus]
Tu noć je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od Ivanjskog cveća
Pa ipak, nije nesreća
Što me se ona ne seća
Ma, kakvi
Nesreća je što se ja nje sećam

[Solo]

[Verse 5]
Nastavila voda rasti
Nije ’tela naglas kasti, a znala je
Drugog jutra sve po starom
Al' nikad` da slađe garov zalaje

[Verse 6]
Zaklela me da je čekam
Da će me se cela veka sećati
Na promaji žar malakše
Ima l' išta lakše neg’ obećati

[Chorus]
Noć kad je Tisa nadošla
A na njoj nošnja raskošna
Samo sandalice, prstenčić
I u kosi venčić od Ivanjskog cveća
Ne, stvarno, nije nesreća
Što me se ona ne seća
Ma, kakvi
Nesreća je što se ja nje sećam...

[Instrumental-Outro]