Anita (Budimpeštanski sneg)

Da l’ se bar ponekad seti?
Plašim se da ne
Prosto, k`o u opereti
Sklopilo se sve
Violinist, tužni pajac
Lepa žena i Tokajac
A kulise zavejani grad

Vodila me kud je htela
Dobar sam ja gost
Verešmarti Citadela
I Lančani most
Zavejani Trg heroja
Gde poželeh da je moja
I da uvek bude kao tad`

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem, jednom bar
Zateklo je jutro snežno, same zvezde dve
Ljubila me nežno k`o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
Zavejanom ulicom Sentharomšag
Plašila me slutnja neka, znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije

Srce malo jače bije kad` se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne
`Ej, da mi znati gde je
Da l’ se seti kada veje
Il’ u inat drugog ljubi tad?

Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem, jednom bar
Zateklo je jutro snežno, same zvezde dve
Ljubila me nežno k`o nijedna pre

Pogledom sam posle dugo pratio njen trag
Zavejanom ulicom Sentharomšag
Plašila me slutnja neka, znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukčije

Sve izgleda izdaleka drukčije
Sve izgleda izdaleka drukčije...