Balkana

Moji su vršnjaci vidjeli sve
I podrume i uzbune i mrtve i izbjegle
Naše bi djetinjstvo bilo drukčije
Da nije zeckalo oružje
Ovdje je ratna igra normalna
Mržnja raste brzo poput korova
A neki novi klinci puške nose
I još se time ponose
Nevjerujem nikome, potrošili ste me
Političari rade samo za sebe
Demokracija je tu, a gdje sam ja?
U zemlji bečkih konjušara
Sram me kad vidim da smo zadojeni
Kako ćemo rast’ u mržnji odgojeni?
Svako malo prazimo šaržere
Nema te kiše da krv ispere
Djeca rata mrze, mrze
I pucaju u leđa
Hej okreni se brže, brže
Da te upucaju sprijeda – u srce –

S ove strane Balkana
Sreća nije bogom dana
Ovo je zemlja rana
I pustih obećanja

Dvadeset godina i još vas puca
I još vam se puca, još vas pere taj film
A u džep tiho strpaj što stvar’o je narod
Ako narod šuti onda slaže se s tim
Nama nikad neće biti dosta
Nema tog rata nakon kojeg je stvar čista
I neće balkanska pamet u balkansku glavu
Svaka budala misli tu da je u pravu
Svi tu samo smatraju da trebaju bit vlast
Da fotelja daj pravo da i oni mogu krast
Nikad nećemo prerast svoje sitne taštine
Gledat ćemo zapad iz neposredne blizine
A sutra, za sutra baš i ne ostaje
Mi mlađi neka stvaramo nanovo
Nama postaje sve ispočetka
Zasučimo rukave
Snova više nemamo zbog vaše jave
Pjesmom se liječi
Domovina
Budnice ječe
Sa planina
Ja sam budna i mislim
Možda bolji je san
Oni žive bogovski
Ja preživljavam
Sramite se, vi ste sitne duše
Djecu učite mržnji, učite ih da ruše
Mi smo bili sjebani, pa ne moraju i oni
Neka ne bježe iz gradova u koloni