Zatočenik

У тешке окове је преточена круна
Физички спутан, лутам пространствима ума
Тражим изгубљену моћ, нову варницу
Без светла, сагледао нисам сцоју тесну тамницу
Мрак одбија поглед, видим само прошлост
Време кад спокој тек завладао је Долом
После ратова силних, вођених за тле плодно
Тада марљиви се сељак роду надао добром
Видим уздигнуте пехаре за гозбеним столом
Преурањено славље, показало се кобно
Развој догађаја изгнаници пратили су помно
Ковали су планове и мачеве за хорду
Видим ватре кроз Долину, голем беше њихов логор
Лакоми на место у хијрархији новој
Неки пребегоше зором, с' бока извршен је пробој
Та је издаја сасекла сваку наду за отпор
Уследио је покољ
Окретање чекрка, шкрипа тешких врата
Да ли угледаћу опет милу светлост белог дана?
Пред скученом ћелијом, крај фигуре тамничара
Мени обраћа се издајник, на глави круна сјајна
Речником змије. Рачунајући ваљда
После дуготрајног самовања воља бива слаба
Али одговор на понуду да с' њим долином владам
Само презриви је поглед и лице пуно шлајма
Шамар! Сваки удар који замахне да зада
Неће болети к'о факат да под њим Долина страда
Док беспомоћан тамнујем. Судба ми је јасна
Бићу погубљен на брду, за непуна два сата

Када мачке нема, мишеви коло воде
Заборавише брзо мене војводе
Племенске старешине и хајдучке вође
Равнице никад неће бити слободне
Док се барјак не вине и у борбу се пође
Јаук мучених зове ме
Допире кроз решетке моје тешке тамнице

Очи су ми болне али радујем се светлу
Ходам свезан, у колони с' добошарем на челу
Који свира чет'ри дуга такта посмртног марша
Моје сестре, моја браћа, сведоци мога краја
Морах доћи до овде, да до моје свести допре:
После насилне смрти ја бићу поново рођен
Окови су недостојни снаге моје воље
Хрпа истопљеног челика ми пада под ноге
Док у неверици џелат склапа своје капке очне
Непојмљива сам сила, нисам обичан човек
Једним потезом руке претварам вас у патуљке
Протерујем из Долине на околне брежуљке
Топим оштрице мачева, ломим лукове и стреле
Сада постајем баук, надвијен над ваше племе
Када деца нешто згреше, жене помињаће мене
Приносићете жртве јер су страх и трепет
Мој оркански дах, моје зенице од ватре
И неће проћи дан без понављања мантре:
Ма колико био јак, ма колико добар план
Нек се мача не хвата онај који не схвата!
Када мачке нема, мишеви коло воде
Заборавише брзо мене војводе
Племенске старешине и хајдучке вође
Равнице никад неће бити слободне
Док се барјак не вине и у борбу се пође
Јаук мучених зове ме
Допире кроз решетке моје тешке тамнице