Preterujem često al znam gde mi je mesto
Znam šta mi je sveto a niko ne zna za sve to
Možda ruta je preko da l onda da bežim daleko
Možda završim ovo al i to mi je teško
Predugo pišem pa možda sad me razumeš
Pričaćeš o meni i nakon što umrem
Nisam materijalista jebeš proklete nule
Al ne mogu da izadjem a ceo svet mi je tunel
Gde god da odem prokleta senka
A setim se svеga kako bilo je nekad
Šta bih dao da ponovo budemo dеca
A ne dileri droge sa ikonom sveca
Ne skrnavim veru možda mi i jeste potrebna
Ne bežim od sebe nego od proseka
Slušam smešne priče a znaš šta mi je odnela
Ćutim iznutra jer znam bol je počela
Možda prejako je reći jer ne verujem u nikad
A možda to je i jedino prava slika
Možda sve iz prošlosti i jeste prava priča
Nazad vratiti se neću pa slušaj šta pričam
Bes nije tu oduvek vremenom isti sam stekao
Ne kajem se nizašta što ikad sam rekao
Od prošle godine sam sam nestao
A ovo sranje što prati me nije nestalo
Često se setim bez svih sranja bio bih niko
A o zadnjih par dana mogu da pišem sitkom
Mnogo njih iza zgrada eno bleje sa iglom
A svi dobra deca e sad barem smo na istom
Ja kad stvorim nešto ja to i pišem
Lepe momente nikad ne brišem
Sve što radiš meni postalo je kliše
A ovo što radim me ne vodi nigde
Svi pričaju o društvu a svi deo su istog
Isti si ko svi to ti dodje na isto
Nema bolji gori možeš samo ispod
Ponašanje mnogih je previše nisko
Imam stav ne radim stvari na koje nisam pristo
Čemu sve ovo koji je ishod
Sve se vraća baš sve što sam pričo
Vrištim u sebi a sve spolja je tiho