Vinski put

[Tekst pesme "Vinski put"]

[Strofa 1]
Mržnja je jača nego ljubav
Mržnja stvara užas, ljubav stvara čuda
Užas sam video sto puta
Pa sebi više nisam tako čudan
I kô da sprema se oluja
Vetar nosi sećanja, neka ga, nek duva
Otvori prozor, pusti ga unutra
I možda nikad nije bilo gore
Al' ja na bolje sutra ni ne računam
Pola života u dva minuta
Al' nije dovoljan jedan uzdah
Kao da ronim kroz Dunav, nikad više do dna
Jer kad se izvučeš iz mulja, voda postaje mutna
Za neke nove reke uspomena
Nek mole neka nova suva grla
Moje su slane od suza i sve je teže, čuvaj se sreće
Kad radiš posô koji ne voliš
I mrziš onog koga preboliš
Bićе ti lako da se promeniš
I trebalo bi da sе ne bojiš
Mnogo je ljudi, malo je duša
Ti se tu ne računaš

[Strofa 2]
Svaki deo mene što uzelo je vreme
Sačuvale su pesme i bude sećanja
Možda sam pobegô od svoje senke
Al' plašim se sebe više nego nekada
Godine blede, stvari ne vrede
Sve teče, manje spavam, manje se smejem
Otvorim oči, namestim krevet
To je revolt, nedelja deset do devet
A ovde mole se za evro
Al' Bože blagoslovi nas
Tu na Balkanu gde peru pare u krvi do kolena
Kakva je ovo godina?
Budi nam bodigard u borbi sa demonima

[Refren]
Jer Bože, nisam ja loš, to je samo bolest
I nisam ja dno iako sam na dnu
I nisam ja zlo, ja sam samo čovek
Što krije svoju bol i vraća se na pravi put
Jer bolje da sam mrtav, ne bi' mogô da podnesem
Da stvari koje danas slušaš opet mi se dese
Album je presek zadnjih deset 'dina, ništa lično
Evo ti moje pesme, jer da me vidiš ne smeš pičko

[Strofa 3]
Daću ti opet sebe nesebično
Ti znaš kako nikog više blizu sebe preventivno
Ti znaš razlog, imao sam mnogo drugova
Al' malo pravih, a sad sam umoran, sad sam razdražljiv i uporan
Čekam da mi spomeneš ime
Pa da te žalim u čitulji, da ti spomenik dignem
Da te još jednom izgubim, da ti utešim ribu
Jer sam rođen kô pitbul, a ti nemaš pedigre

[Prelaz]
Ja sam svoj, ja sam ceo život svoj
Miševi beže kad misle da tone brod
Ja sam svoj, zadovoljan svakom promenom
Ako ne znaš ko je ko, gledaj ko je pobegô, dok tonemo

[Završetak]
Ljudi se ne sastave kad jednom puknu
To su neke nove osobe na starom uglu
Svako na svom putu, svako na svom tragu
Na svom arhipelagu, svako u svoju džunglu
Telo retko prati glavu osim kad klima uz bit
Menjao sam san za javu, kidao sam nit po nit kô membranu
Na zvučniku u stanu, u staroj sobi
Gde jutra teško svanu, al' ja ih volim
Ja sam neponovljiv, ubij me da proveriš
Jer samo moj život može to da promeni