V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P.
V.I.P. & THCF & Rolex
V.I.P.
V.I.P. & Aleksandra Kovač
V.I.P.
[Refren: Aleksandra Kovač]
Čujem ulica zove, ja se trudim da je ne čujem
Kada sve me vuče dole, pravim se u redu je
Sada stare slike bole, srce kô u ledu je
Nadam se da sutra biće bolje, moram to da verujem
[Strofa 1: Ikac]
Prvi put sam plakao kad pojela me želja
Kod kuće pakao i suza vrela
Tuga mi je saputnik na drumu po danu
Mržnja surov ortak kada gazim u tamu
Život gura strogo pa sam imô sve pred sobom
Za domaći zadatak družio se sa zorom
U kraju na zgradi sa najvišim krovom
Razgovaramo ja i ja, potpuno solo
I da sam izgubljen to stvarno jesam
Lud sam i mrtav trezan
Želeo bih nešto, ali kol’ko je stvarno ne znam
Zato ne diraj me danas brate, možda sam malo besan
Jer svi pričamo o parama, jako su nam bitne
Danju sedim sa budalama, obilazim kafiće
Da su bogati i pošteni, ništa ne bi imali
Nose te krstove, a Boga nisu videli
[Refren: Aleksandra Kovač]
Čujem ulica zove, ja se trudim da je ne čujem
Kada sve me vuče dole, pravim se u redu je
Sada stare slike bole, srce k'o u ledu je
Nadam se da sutra biće bolje, moram to da verujem
[Strofa 2: Reksona]
Sada ću da vratim te, tebra prati me
Na trenerci po šavu blizanci i Air Max patike
Ja sam odrastô na ulici što sprema ratnike
Gde svu tu jurnjavu za slavom možete glavom da platite
Dobro pamtim te dane kô partiju pokera
Sine, jurim da zaradim tri keca, nigde džokera
Kejt Boul čarape, u džepu samo dvesta naraDi
Od sranja postô gadne naravi, pa ljubav lako oteram
I nisam odlučio da budem još jedan
Samo mi se smučilo da dno gledam
Sve što sam želeo je da pređem iz Dvojke u Benza
I Zvezdu na Marakani iz dvojke u keca
Tada bili smo deca, sad sve u redu je, šta ti je
Znam da me mrziš zato što delujem bogatije
Ti svaku bitku gubiš, sam sa sobom ratuješ
Sujeta je stara kurva koju stalno startuješ
Ja hoću 740 da po kraju šaltrujem
Kad ti bol zatruje srce znam da nas čuješ
Posle pada dođe nada
Kada kao pas budeš luto ulicama grada, a noć pada
Ti se zapitaj tada kol’ko vredi moć slave
I život lagan, nije sladak već je gorak
Zato moram ići odmah, ulica me zove nazad
Ulica me zove nazad
[Refren: Aleksandra Kovač]
Čujem ulica zove, ja se trudim da je ne čujem
Kada sve me vuče dole, pravim se u redu je
Sada stare slike bole, srce k'o u ledu je
Nadam se da sutra biće bolje, moram to da verujem