Trenuttci

[Tekst pjesme "Trenuttci"]

[Uvod]
Hajde, hajde, hajde
Živio, živio

[Strofa 1]
Vjetar lišćem svira, imam osjećaj da me neko prati
Kô da čujem glasove oko sebe, pitaju me "Kol'ko je sati?"
Tek je dva po noći – "Već je dva po noći?"
A đavo 'oće tamo gdje san neće na oči
Priviđam likove iz prošlosti kroz objektiv vinske čaše
Miješamo salate iz pepeljare, od dima pravim Matrix
U kojem vidim svoj inat i ponos
Nekad zaboravit' moraš dobro da odjebô bi ološ
Budućnost pratiš kao tebe prošlost
Nekad kasno shvatiš, al' si dobar ostô
Gledaš u stare slike kao da su tuđe
Ljude dijеliš na poznanike kad skontaš šta je prijatelj, družе
Neki vječno žive kô duhovi u tebi
Sjećanja na njih vrate te da zaboravio ne bi
Kol'ko život vrijedi kad mogao bi s vama još jednu litru podijelit'
Još jednom jedan savit', u beat stavit' kô sebi

[Refren]
Fale mi neke sekunde, neki trenutci
Neke stvari žalim, al' stari – 'aj ti moje Najkice obuci
Znam se rastavit' od sebe, za šankom se probudit'
Znam sam u studiju pit'
Opet su sa mnom dobri ljudi
Vi ste ono što me isklesalo
Moje ogledalo, moj paradoks, ono što me iz sna budi
Ko zna šta bi se desilo, al' bili smo mladi i ludi

[Strofa 2]
Povrijedio, bolovô
Nemam mamac, samo olovo
Svaki dan padneš na koljena, al' dižeš se ponovo
Nemam novaca, al' bi ga pravio – probajmo
Ulicu poznamo odavno, al' radimo u prodajnom
Tacne nosamo, kedije vozamo i šta ne više
Neki učili su škole, al' sve je štela, manje-više
I kad nesto dugo se vrti, postane kliše
Godine postanu samo brojevi, ko to bola' piše?
Pođeš brojat' druge stvari
Neki uzmu život kô đojstik i onda uspiju ga pokvarit'
Neki bave se tuđim, al' žalosno je to u stvari
Kad cijeli svijet je veliki izlog, a možeš samo oči parit'
Moji drugovi su postali svašta – je l' tako, kume?
Ja postô sam svašta, al' samo tako umijem
A dok sve se čini nestvarno, samo Boga se bojim, ovo stojim
Žao mi je što nekim nisam rekao da ih volim

[Refren]
Fale mi neke sekunde, neki trenutci
Neke stvari žalim, al' stari – 'aj ti moje Najkice obuci
Znam se rastavit' od sebe, za šankom se probudit'
Znam sam u studiju pit'
Opet su sa mnom dobri ljudi
Vi ste ono što me isklesalo
Moje ogledalo, moj paradoks, ono što me iz sna budi
Ko zna šta bi se desilo, al' bili smo mladi i ludi