To ti samo srce preskače

Da li si bila stvarna, ili sam sanjao to kestenje
U očima što mirišu na dane jesenje
Sada sam samo odjek odjeka kad sapuće
Naš smeh iz prošlosti što sada tren je zamućen
K'o da smo bili samo izmišljeno poglavlje
Knjige o kraju kad se vrata duše otvore
Zvižduk donese vetrove jednog umrlog plamena
Pokopanog u srcu te grane gde ptica ranjena
Peva pesmu o odlasku, glasom što snagu traži
U sećanjima gde usnama ljubiš laži
Hodam unazad kao rikverc što me vozi
Do mesta na kome tu kroz ulice se šetam s' njom
Na groblju grešaka gde ljubav smo sahranili
Cveće bez mirisa k'o noževe smo zarili
U zemlju nečega što nekad ljubav zvalo se
Sada smo sumrak tu gde plaču sove žalosne

U noći kad se lutke duše presvlače
Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače
Kad lažeš sebe da ti ove oči ne znače
To nisam ja, to ti samo srce preskače
U noći kad se lutke duše presvlače
Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače
Svi su govorili, ma pusti ga, on repuje
Za tebe ostao muzika što se ne čuje

Hteo sam da budeš slobodna a ipak te vezivao
Konopcem od sumnje često reči nisam birao
Kurvom te nazivao kada bes mi razum preuzme
Uvek u strahu neko ljubav da mi ne uzme
Tu u kupeu onih tragova što ostaju
Negde u nama gde se duše ne prepoznaju
K'o nekad kad su bili isti otkucaj
Kad to zaboraviš ti opet srce poslušaj
Da li me čuješ negde dole u dubinama
Gde bol na klupi piše slova tvoga imena
U parku sećanja gde dodiri su ožiljci
U praznom vozu tu gde sad smo tamni hodnici
Bez trunke svetlosti k'o dirka koja nema ton
Znao sam da te sviram, reci mi, zna li on
Noć me grebe svojim noktima
Od sna me nesanica otima

U noći kad se lutke duše presvlače
Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače
Kad lažeš sebe da ti ove oči ne znače
To nisam ja, to ti samo srce preskače
U noći kad se lutke duše presvlače
Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače
Svi su govorili, ma pusti ga, on repuje
Za tebe ostao muzika što se ne čuje

Trenutak ume da me iscepa k'o list papira
Muzika koja se ne čuje ali ipak svira
Negde u meni duboko u katakombama
Tamo gde slepo verujem da si mi bila odana
Da li sam ovo ja il' neki kratak spoj
Koji je sanjao da nekada je bio tvoj
Bio sam siguran da umeš da prepoznaš oči
Što grejače te uvek kada dođu hladne noći
Jači od asfalta, to sam mislio da smo mi
Dva srca koja kucaju kad stanu satovi
Od jednom shvatiš ceo svet da ti je porušen
Ostane crtež koji nikad nije dovršen
Pa tuga uzdigne do neba svoja krila
U meni praznom, k'o da moja nikad nisi bila
Poslednje zrno tebe pustinja proguta
Pa pružam ruke ka beskraju nekog novog jutra

U noći kad se lutke duše presvlače
Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače
Kad lažeš sebe da ti ove oči ne znače
To nisam ja, to ti samo srce preskače
U noći kad se lutke duše presvlače
Pokušavamo da ukrotimo vetrenjače
Svi su govorili, ma pusti ga, on repuje
Za tebe ostao muzika što se ne čuje