Sizif

[Verse 1]
Ovo nije ono obično što hronično sam skenjan
Sada ne znam srž problema il’ problema nema
Zbog besa, alter-ega, jača želja da se pobijem
Al’ nije stvar da batine dam, već da dobijem
A to ti je samo želja da zaboli me
Bar bojim se pa bih znao da sam živ
A siv pogled govori više i samo laže
Bilo bi mi mnogo lakše kad bih mogao da plačem
Al’ ne mogu od piva i radže potonem dublje i jače
O crno vino se zapnem čim padnem, ludilo me nađe
Džabe sam se trudio i trubio, k’o da nisam snađen
Sad bih samo ćutao
Il’ je dar, il’ sam stvarno proklet
Volim kol’ko mrzim, bez granice, ne znam dokle
I zato sam sada ovde pope
Treba mi pomoć, a nemam novce kod doktora da odem

{Refren]
Gledam svoja posla, ljudi, izvinite
Teram dalje napred, ćutim, al’ vidim sve
Glavu spustim, guram, miram mislim se
Kada me srednu, kažu “Prokleti Sizife” (x2)

[Verse 2]
Čvrsto sam verov’o u sebe, baš zbog toga
I nisam im’o vremena da verujem u Boga
Kad sam pričao, radio sam to sa samim sobom
Mora da sam lud, jer nisam razgovarao sa Bogom
I eto, tu sam kloš sa umom na nož
Ubijam samog sebe, da bih bio bolji čovek
Sa usukanim obrazima, mršav kao igla
Narkoman na legalnim drogama, da bih ost’o čitav
Još da mi opada kosa i to je gotovo
Sve emocije s obnovom, pišite da je propalo
A ko zna što, možda je navika da budem dole
Usamljen na vrhu, ne želim da mi bude bolje
Sem bolesnog keza, pod stresom kada sam besan
Ne sećam se osmeha, ni puta kad sam bio srećan
A sve znam i čekam da ustvari shvatim
U glavi sam vezan i samo malo fali da puknem

[Refren]
Gledam svoja posla, ljudi, izvinite
Teram dalje napred, ćutim, al’ vidim sve
Glavu spustim, guram, miram mislim se
Kada me srednu, kažu “Prokleti Sizife” (x2)

[Verse 3]
Idem iz krajnosti u krajnost, sjajno
Na pola puta budem kul, da bih opet išao u krug
Stvarno, gde god da krenem, uvek previše nećkam
Taman kada stignem, shvatim da sam stig’o na početak
Ljubi počinju da zaziru od mene jer sam mizantrop
Pa snizim ton, al’ sve bi bilo mizerno da nisam post’o to
Sto posto, dok ćutim misli vrište
A grlo grebe i zapeče od gorčine
Krajnje slab na žene, iako znam da nisu iste
Sve su slične i sve me više podsete na zmije
A nije da sam mog’o samo da ih kresnem
Pa su bile spremne, sve one, da me jebu u šesnaest
Lakše mi je da se pomerim, no pomirim
Još teže da se promenim il’ poverim u ovog gomili
Al’ dobio sam šta sam hteo iako ne bi smelo
Kada je telo prsto, otišlo je sve na ego

[Refren]
Gledam svoja posla, ljudi, izvinite
Teram dalje napred, ćutim, al’ vidim sve
Glavu spustim, guram, miram mislim se
Kada me srednu, kažu “Prokleti Sizife” (x2)