сад је кра - serbian version

Sneg se blista na planini
Nigde stope, pa šta s' tim?
Kraljevstvo belo, pusto
A ja sad vladam njim
U meni vetar divlja
Opirem se tom
Samo nebo zna
Celom dušom svom
Zatvori se, napusti sve
Budi dobra da to ne sazna se
Tvoj strah je krah
Obuzdaj ga
E sad se zna!
Sad je kraj
Sad je kraj
Jer dosta sam patila
Sad je kraj
Sad je kraj
Muke sam prekratila
Briga me, otkud potiče
Neka bude mraz
Jer zima mene barem ne dotice
Baš čudno što daljina sve brige razveje
Moga straha više nema
Sve me sada nasmeje
Pokazaću šta mogu ja
I granicu ću preći, da!
Sad odlazim i nek se zna:
Slobodna!
Sad je kraj
Sad je kraj
Na krilima vetra sam
Sad je kraj
Sad je kraj
Bez suza idem, znam
Ovde sam i ostaću
Neka bude mraz...
Sva moja moć se širi vazduhom i tlom
Kristale stvaram sad u novom svetu ledenom
A dodir dovoljan je da donese mraz
I nema povratka
Tu prošlost deli jaz
Sad je kraj
Sad je kraj
Ja stojim kao zore znak
Sad je kraj
Sad je kraj
Moj izazov je jak
Sva sam tu
Dok dan protiče
Neka bude mraz
Zima mene barem ne dotiče