Misterija Večnosti

Ne, ne, ne mogu da verujem
Da smo tako brzo došli dovde
Dobre stvari više ne postoje
----- -- - ----
Ljubavi se svode na mržnju
Strah i raspad ovog sveta
Jedino ostaje vera u nas same
Trčimo u nedogled, ispod nogu led
Stajemo u red, kao medved zao med
Dete sad u let
I čekamo neki mali znak
Da bi nestao mrak
Ovaj život stvarno uopšte nije lak
Stalno strah me obuzima
Hrabrost mi oduzima
Strašno veliki prostor
U mom pogledu zauzima
To više ne mogu da trpim
Stalne tragove da krpim
Il' pred upitnik da stupim
Il' u glavu zlo da lupim
Samo snage da skupim
Svе te crvene tečnosti
Godinama stižu iz misterije večnosti
Sad se mešaju sa novim i onim i ovim
Više ne vidim realnost
Samo plovim kroz dugačke staze
Bermudskog trougla
Prolazim kroz razne fraze
Menjam izraze, opet nailaze
Sa svih strana izlaze
Prvo obilaze pa se lagano razilaze

I kada mrkli mrak zađe u tvoj kraj
Kada izgubiš sjaj
Mislićeš da si spašen ali znaj
Uvek vrebamo u okolini, hladnoj tišini
Nikad rešene misterije večnosti (x2)

Polako osećaš dah
Samo patnji protiv rečnosti
Iz pepla u prah
U isti mah si deo večnosti
Dražesnih dana 360, pet - šest
Godina je put
Tvojih grešaka je dosta
A možda pun si razumevanja
Pa ćeš da me razumeš
Nedostataka je mnogo
Jer drukčije ne umeš
Račva tvoje misli
Tiho u sebi se suprotstavljaš
Predrasude vidiš
Pa ne moš' da ih predpostavljaš
Ostavljaš reči
Znaj da važna je solucija
Za svoj opstanak se boriš
Dok traje revolucija
Gde inercija postojanja
I tada ne znaš šta je
Zašto život kratko traje
Zašto suze čudno sjaje
Ali kraj je
Shvati to jedan jedini tren
Za sekund bukne sve
Zar je to bilo i pre
Prosto meni svet se čini
Pun stvorenja, pokolenja
Dali imaš poverenja
Kada ceo svet se menja
Očajanje dostiže vrh
Gledaš zalazak sunca
Brži otkucaji srca
Kiše padaće dugo
Nebo plakaće za tobom
I oblaci tmurni
Će se razići polako

I kada mrkli mrak zađe u tvoj kraj
Kada izgubiš sjaj
Mislićeš da si spašen ali znaj
Uvek vrebamo u okolini, hladnoj tišini
Nikad rešene misterije večnosti (x2)

Strahu se suprotstavljaš
Praznine drugom osavljaš
Tako nastavljaš dalje, gledaš
Ništa ne pretpostavljaš
Krugova devet tamo duboko i tebe čeka
Tamo vatre ako gore, ti kažeš neka
Neka nek ti bude
Dali vidiš druge ljude, vidiš slike
Samo snova svojih, maštanja tvojih
Preko noći do dana, preko dana do noći
Više nećeš tako moći
Tvoj će život brzo proći
I proteći, šta ćeš onda drugom reći
Istu lažnu priču
Preko reči svojih preći
Jer ćeš pobeći
Tvoje srce kucaće jako
Zvezde treptaće na nebu
Kao misterija večnosti

Nigde nije pisalo
Dali smem da krenem sasvim sam
Sve što imam ću da dam
Budi siguran ja znam
Da tamo ima neko ko može da diše
Svaki korak da namiriše
Mnogo si bučan, malo tiše
Moram da uključim mozak
Brzo smišljam neki plan
U glavnom stići tamo
Pre nego što završi se dan
Moram rešiti tu misteriju
Paniku i histeriju
Bića koja imaju abnormalan pristup
Prate listu, svaki put imaju istu
Taktiku osvajanja
Paralelnih svetova razdvajanja
Kad jednom kreneš više nema stajanja
Ni kratkih pet minuta kajanja

I kada mrkli mrak zađe u tvoj kraj
Kada izgubiš sjaj
Mislićeš da si spašen ali znaj
Uvek vrebamo u okolini, hladnoj tišini
Nikad rešene misterije večnosti (x4)