Metempsihoza

Ovo krakato drvo je bilo slobodan covek
I postace pepeo kad' proguta ga sporet
Tad' ga skupi u urnu deo prospi u more!
Drugi pusti neka lebdi padinama Fruske Gore
Nema kraja! Verujem u metempsihozu
Idemo dalje kada postane nam tesno u mozgu
U mnoge stvari verujem koje sam drzao za ludosti!
Svest nije pustala da bilo sta je ugrozi
Jer zivot tece pored mnogo bola uzalud
Od brace sa uglova ostao je uzak krug
U sivim danima sve teze se dise
Pobegnem od svega skupcam se u jesenje lisce!
Prilaze mi andjeli iz vode kazu: ''digni glavu gore!''
Pravim se da hranim labudove
Grad u kome zivim mrtav je!
Mnogi su zapalili u Sjedinjene Drzave!
A STA SE DESILO SA NAMA poetskim dusama??
Zivoti su nam ostali u pogresnim rukama
Sedimo kod skladista u olupini kola
Lazemo se kako nam nedostaje skola!
Ssluskujemo saobracaj u daljini
Dobro znamo da je vrednost uvek bila u manjini..
Ali okolnosti nas teraju da potpisemo sporazum
Sad' kasno je da pocenemo da treniramo kosarku!!!

Ograniceni prihvacenim ritmovima
Da l' smo stvarno rekli sta smo hteli u tim stihovima?
Nemam vremena za sve sto smo planirali
U kol'ka sranja upali dobro smo ispali..
Izgubljen u alfabetskim lavirintima
Iz vode vidim svetlost ali ne mogu da isplivam!!
U estitici sam pronasao etiku, u etici estitiku
U vrhu filozofije poetiku!
Miluju me alge i meduze, za rukav me vuku moje muze ..... AHHH!
Automobili i guzva, moja dusa nije ubrana iz vrta Vivaldijevih ruza
Nisam odrasto izmedju zla i dobra!
Vec medju zgradama gde svaki san je kosmar
Gde ceo zivot __ osoba menjo bih za jedan dan
Domorodaca sa uskrsnjih ostvra!!
Dane provodim sa mapama i skicama
A noci medju sisama, sa mirisom vinjaka
Razocaran u pesnike sa reputacijom
Pa zato skupio sam snage da bih ovo bacio!