Krajnje Suptilna Umetnost Raskidanja

Sedim sam u sobi. U sobi gde je samo mrak
I više nas se raspravlja, a tu sam samo ja
Dok jedan ja kaže jedno, drugi kaže drugo
Treći gleda šta je to u meni puklo
Četvrti ja upravo radja se
I već svadja se sa prvim koji celoga života pravda me
Ja nadam se da sada je sve gotovo
Realnost budi me šamarom, viče "Sanjanje je gotovo"
A ko zna? Možda moje shvatanje je pogrešno
Jer bolesnoj osobi i shvatanje je bolesno
Pa možda bila si u pravu
Možda su mi loši rezoni, al' tako je bilo i u startu
A tad si htela moju pomoć, našu pomoć
Zašto si se onda posrala na našu prošlost?
No, to je nebitno, jer kurve su mi nebitne
Jer usne su mi suve, misli su mi nečiste
A ja trenutno, želim da umrem
Jer na taj način uspeću i tebi život da uzmem
Želim da patiš ti, jer ti želiš da patim ja
Bez tih proseravanja želim da shvatiš da
Radim šta radim da bih se oprostio od nas
I ubiću onog mene kog najviše si volela
Što? pitaš što? kako što? jesi normalna?
Jer ne vidiš da mrzim to šta si postala
Ili ostala? a nisam čak ni siguran šta si
Neću reći da si kurva jer te loži taj naziv
Jadna mala devojčica, videla si spas u meni
Jer smo slični, i boleće te to kad priznaš sebi
Nemaš nikog. Imala si mene. Sad?
Nemaš nikog baš jer ne znaš čak ni pravu sebe
A ja znam te bolje od tebe same
I evo, za 32 meseca veze dobićeš ove 32 lajne
Zbogom!