Dah smrti

[Vers 1]
Bacim osmi vers smrti, uz to oštrim kost mrtvih
Kad napadam, nabadam na kosti k'o na osti
Bodem flow uz matricu i nenadjebivo je nepropustiv
Bacam tvrdo sranje koje ne možeš izustit
Uz pomoć grickalice nadobudne spikam kmice
Pa im zatim grickam lice, krv pošprica pozornice
Pružam stanje kao Miočić na kvizovima
List papira daj mi, pa ćeš slušat rima izobilja
Šaljem te na nebo, nemoj psovat Boga
Kaznit će te mojim repom, pakao je neminovan
Nemreš pratit sranje koje Kraken nudi
Bacam vruće rime, k'o lavu kada se krater budi
Karakter ljudi, lako ljubi zmijske grudi
Pa im vadim red rubi, zatim zabim nož tupi
Tad se svaki trag gubi, pa vas svaki dan pružim
Dok vam glave vrat drži, da osjetiš dah smrti
Pere me mizantropizam, pa rime nisam
Dok iza mene leševi leže k'o od Albert Fisha potpisan
Tol'ko brutalan da svaki put vam dam
Jeb'o smrt u ruke, uvijek kada primim srp u dlan
Tol'ko bolestan, na mic-u nisam priseban
I nakon mojih riječi, naspram mene ti si mizeran
Zauvijek nisko dolje, opasan k'o minsko polje
Opaska u lice kome novce ove rime tvore
Versom skinem nekoliko živih meta
Svekolika publika u mojem liku vidi sveca
Smiri pesa ak' čujem da lanac zvecka
Ostat će smrskane kosti i komadi trulog mesa
Nakon svakog versa dobim naklon, zato jesam
Kobni autor zlatnog teksta, kombinator zla i bijesa
Diktator rata, svestran, koordinator makar ne znam
'Ko bi nakon takvog versa mog'o ostat izvan lijesa