Intro

[Verse 1]
Yeah!
Moje rime doživljavaju svi koji preživljavaju
I kada spavaju pandure sanjaju jer valjaju
Ustaju kad padaju, kad potonu izranjaju
I ako su sa ulice lepo se izražavaju
Mnogi se stavovima nadmenim izdvajaju
Al' nije fora u kurobecanju i ponižavanju
Nego u davanju, deljenju i pomaganju
I stvarno neznam zašto tuđoj nesreći se nadaju
To nije moja misija, tim se putem ne krećem
I ako đavo tu je, i na svakom ćošku presreće
Ja umem da se oduprem, suštinu pronađem
Najveća sam sranja proš'o kad sam bio mlađi
Godine mi ne daju, da sa mozgom [?]
Nemam ideale i poštujem principe
I naučen sam da u očima prepoznam muku
Veruj znaću ko si, samo mi pruži ruku

[Verse 2]
Gledam ljude oko sebe, pratim njihove signale
Pa dušmani ne mogu da mi rade iza đale
Jer na voždovačkim ulicama sticao sam znanje
Ko je za šamare, a ko je za poštovanje
Pa sad prepoznam čoveka, osetim i smrada
Nanjušim i akciju u kojima se pada
Ja sam navikao na bol i znam šta je beda
Ali gore gledam i kad pada kamenje sa neba
Ovde ne postoji pravda, odavno je nema
Gledam narod koji robuje u logoru sistema
Sve gora su vremena, pohlepa preovladava
U paktu je sa sujetom da budu veća stradanja
Zlo se time hrani, a nikad se ne zasiti
I ako se ne držimo, sve će nas pregaziti
A samo pravi ratnici snađu se u mraku
Zato moraš dati poštovanje ovom bratu