Stokholmski sindrom

Glavu gurnô sam u kazan sve dok nije bio prazan
Uporan sam dečko vazda, nije da se pravim važan
Siđem dole - uzmem pazar, znaš da ne plaši me kazna, moja jedina je kazna ako nasledi me Lazar
Zlatna šema - Novi Pazar, oko vrata mi je lavež a brat mi otiš'o u kavez znaš da održ'o sam savest
Znaš da zovemo to kontakt, šta ti znaš o tome care
Skakali smo preko bare, pitaj Liju ako lajem
Pitaj Liju kad izleti brat u konzervi kô Amstel, neka puše svi ključari - znaš u Švedskoj nije bauštel
Znaš da radili smo pos'o Stokholm pamti nas k'o prave, mi ih pamtimo kô cave jer smo uzeli sve pare
Ae liče teraj dalje nemoj smaraš preko neta, dođi reši šta ti smeta
Ti bi da ti budem meta? Mićo moraćeš u red, nisi jedini bre tebra ali raspitaj se dvaput ko na Kosi isto metla
Sad zamisli zoveš brata kada najviše si sjebô, kada najviše ti trebô a on zalupio ti vrata
Liče ustô sam iz blata ko je verovô to?
Mada imam dva po ceni jednog, šta ti znaš o tome sada?
Nigde ne idem bez čada liče zna me pola grada, iza ugla vreba Keba - znači cigani iz mraka
Alo znaš iz kog sam parka, imaš obeležja svuda
Lako ovde padne čarka zato biraj reči drugar
Nemoj da se ložiš drugar, bolje gledaj svoja posla
Znaš da liče to je Kosa, ovde nema zdravog nosa a da nije pukla koska Ipak sve nas liče košta, ipak shaolin smo kosa - sranje izbacim i vozdra ae

(Sranje izbacim i ćao, Kojot ćut'o kad je pao i niko nikad nije stao)