POVRATAK U IGRU

[VERS: dablinky]
Bio je to sasvim običan dan
Na kraju dana mislio sam da je sve san
Jer šta god da se desilo to nije bilo istina
Ili možda jeste? To saznaćemo nikada
Išao do Rupčina, prao kola s ocem
A kad sam vid'o fon, k'o da sam pio boce
"To Loki šalje poruku? Brate, nema šanse..."
Otvorio sam Insta, i video nijanse
"Yo buraz jesi živ?", pročit'o u glavi
Otac meni kaže: "Sinko, šta to sada radiš?"
"Ništa." - I nastavio sam da perem kola
Al' srce mi je bilo puno bola...
I tako je već duže vreme
Zato nisam snim'o pesme
Dok sam sedeo u koli(ma), sve sam živo hteo (da) kresnem
Samopouzdanje sam izgubio odavno
Teško mi je bilo, da popričam sa mnom
Ta lenjost mе je ubila, a gordost me izbacila
Iz ritma - gde ras'o sam, nisam im'o kaciga
Doš'o kući, lеgao u krevet, čitam poruku
I nastavlja se razgovor, gde izvuk'o sam pouku
"Nisam ovde gotov!" - I sedam za sto
Uz'o olovku u ruku, i dajem sto posto
Teške su mi reči, bile u početku
Al' posle (sam) se opustio, zapliv'o u reku
Svojih misli, svojih intuicija, svojih naravi
I gradim sliku sebe u svojoj glavi
Kaže Loki: "Hoćemo u podkast da te vidimo."
Ja rek'o: "Može, super!", i malo se postideo
"Prvo gostovanje ikad, biće čudno..."
Ležao u krevetu do 2-3, budno
Na komodi sam zavrteo, kocku kao čigru
I znao da je vreme za povratak u igru

[KRAJ: dablinky]
Au brate...
Znači: gostujem svuda redom - po albumima i po podkastima
Kakvo je ovo današnje vreme...
Piiii-bre!
Ajde, dobro, idemo dalje...