Naposletku...

Naposletku
Ti si dobro znala
Ko sam ja
Otkud sad` te suze
Moja mila?
Rekla si da se za točak
Bršljan ne hvata
Zalud izgužvana svila

To je tako...
Ne pravi od tuge nauku
Mani svetlo na sledećem bregu
Okopniće moj otisak
Na tvom jastuku
(još kako)
Kao jezuška u snegu

Razbiću gitaru
Crn je mrak ispunjava
Odavno se svoje pesme bojim
Pomera u meni neke gene Dunava
Pa ja tečem i kad` stojim

Ali opet
Da l’ bi ikad bila
Moja Ti
Da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem
Novce brojati
I da je ništa sve što nudim

Naposletku
Ti si navek znala
Da sam svirac
Brošić što se teško pribada
Da me može oduvati
Najblaži Nemirac
Da ću u po` reči stati
Da se neću osvrtati
Nikada

Ređaš po vitrini
Fini porculanski svet
Al’ ja sam figurica
Bez žiga
Pazi...
To je Bajka što ti pada na pamet
Fali ti baš ovaj cigan
Ne, dušo

Tek u jesen otkriju se
Boje krošanja
Sve su slične u leto zeleno
Naposletku
Ti si dobro
Znala ko sam ja
Čemu suze, lepa ženo?

Draga moja
Ti si navek znala
Da sam pajac
Moj je šešir šatra pomična
Usne, `tice-rugalice
A u oku tajac
Da sam kaput sa dva lica
Da sam Gospo’n propalica
Obična

Naposletku
Ti si navek znala
Da sam svirac
Da je Nebo moja livada
Da me može oduvati
Najblaži Nemirac
Da ću u po` reči stati
Da se neću osvrtati
Nikada

Da ću u po` reči stati
Da se neću osvrtati...