Ne mogu da budem fer, ne mogu da budem fin
Znam samo da budem zvijer kada plijen treba da se ulovi
Jer lav kada gladan je, gadan je, stiže stradanje
Krv hladna je, puko preživljavanje
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha
Sa vjerom u Boginju velikih sisa, moćnoga glasa i uskoga struka
Njen sam ja sluga jer sada sam kralj i moja je dzungla
Uz pomoc njenog zvuka, u društvu njenog supruga
Bio desna ruka, narod tuka, ubija k'o kuga
Vuka leševe po rupa bez sanduka
Da bi pokrali Hrvate, prvo ide pljačka Srba
Da bi spalili džamiju, prvo zapali se crkva
Da se podmiti vlast, pod kola stavi se poruka
Dinamita tona, aj' pičko sad drukaj
Al' je ipak neko druka pa sam ostao bez druga
Čuješ - du, du, du, s leđa pištolj je povuka
Du, du, du, opali devetka duga
Du, du, du, bijesan o sto sada lupam
Večeras se ispija tuga i slavi olovna ruka uz zvuke B3 Bakija
Žal i nostalgija puca i ova rakija udara kao Mani Pakijao
Boginja tijelo u crno zavija jer joj nedostaje Bog i batina
Tigre, znaš da bi sve dao samo da te vrati lav
Refren
Ne, ne, nema sreće
U dzungli jos od '93-e
Đe nikom IQ prosjek da pređe
Pa crkva svoje mišljenje nameće
Manji je krst, al' sise su veće
Manji je moral pa lakše uspjećeš
A Brenda i dalje bebe baca u smeće
Ali to niko priznat neće
Samo DJ pusti nešto od
Cece, Cece, Cece, Cece, Cece
Nema nam veće sreće od toga
Životinja uboga treba samo Boga poput Cece
Ne mogu da budem fer, ne mogu da budem fin
Al' biću poslušan ker, reci i sve ću da uradim
Jer lav sada gladan je, a jadan je
Jer stigla pravda je, al' takvim Hram daje
Oprost i opravdanje
U ime Oca i Sina i Svetoga Duha
Lav sada ima ženu što kvoca, geja za sina, još ćerka mu kurva
Kad karma se surva
Pa konobar đe mi je boca tog vina da nestane muka
Jer pukla je bruka
Bih muda po podu i dalje vuka’, al' ubiše pola mog krda
Pa pitam se kuda
Jer sistem novi je, kako da nastavim sa hobijem
A da prođem bez robije
Kad narod pobijem, ubijem urednika novine
Pod blagoslovom Dubrovnik zapalim, obijem
Dobijem izgubljene izbore jer štitimo lobije
Nemoguće sada to mi je
Jer džungla dobija sve više primjese utopije
Je l' tako Milo i Amfilohije?
A Milo?! A Amfilohije?!
Kažu "C'est la vie", đe su rakija i ćevapi
Da se proslave dugovi ućerani
Država i crkva nista ne zamjera mi
Pa merak mi sad boginja da pjeva mi
Njen glas hrani zvijeri i nemani
Veće sreće od toga nema mi
Pa cijela džungla se klanja Svetlani
Ref: