Ja ne spadam ovde

Jedan pogrešan potez, ceo život ti se ruši
Za par sekundi a rana na duši
Je sve veća, i srce ti se cepa
I ne možeš da živiš odvojen od sveta
Okružen ludacima, mrziš samog sebe
Što pravi život se odvija daleko od tebe
I bede ne možeš da se oslobodiš
I noćima se treseš, želiš da se probudiš
Ali ne, ovo nije samo san
I novi dan, kao svaki drugi dan je isti
Ljudi ovde nisu čisti
I svi su ludi i nemoj da te čudi
Što sećanja na sve polako počinju da blede
Posle svakog dana,pojavljuju se neke nove sede
A bede i dalje da se rešiš ne možeš
I sve što ti ostaje je da se tešiš
Dok noću slušaš krike koji paraju ti uši
(kroz glavu)
Prolaze ti slike jednog sveta što se ruši
Zatvaraš oči, puštaš misli da te vode
Ali prekida te krik

Ja ne spadam ovde! (x4)

Kada uđeš unutra mrziš dan kada si rođen
I proklinješ Boga jer si pogrešnim putem vođen
Ovo nije mesto iz neke lepe bajke
Ovo je mesto gde završavaju se hajke
I sve je tako hladno da ne možeš da dišeš
Svako veče nove recke po zidu pišeš
Za svaki dan, svaki mesec, svaku godinu
Sve je više recki, sve je manje mesta na zidu
Te rešetke i zidovi sada su ti dom
Dok doživljavaš slom u tvojoj duši je lom
Tražiš tračak nade od ovog mesta da te štiti
Zrno života, masku koja će kriti
Tvoja osećanja, koja su sve manja
Tražiš nešto da te izvadi iz ovog ružnog stanja
Odbrojavaš dane, sporo ističe ti kazna
Polako ali sigurno duša postaje ti prazna
A život ti prolazi i ne može da stane
I jedino što možeš je da brojiš dane
Da noću puštaš misli da te vode
Ali prekida te krik

Ja ne spadam ovde! (x4)

I došao je dan, dugo čekani dan
Izlaziš odavde potpuno slobodan
Ali zbunjen jer ne znaš šta ćeš napolju da radiš
Više nisi tako mlad, sada je kasno da gradiš
Život iz početka, a vidiš da svet nije čekao na tebe
Svi prijatelji su te odavno zaboravili
I sada svu krivicu svaljuješ na sebe
Čak i kada sretneš nekoga od njih
Osećaš se kao da pritiskaju te lanci
I razmenite par reči, par osmeha
I rastanete se kao potpuni stranci
Polako počinješ da shvataš da sve ovo nema smisla
Noću boriš se sa stvarnošću koja te je pritisla
Zatvaraš oči, opet puštaš misli da te vode
Ali budiš se sa krikom

Ja ne spadam ovde! (x8)